GINEKOLOŠKA ORDINACIJA „ dr TEGELTIJA“

SRBAC

(perimenopausa i

postmenopausa )

(ginekološki problemi dečje i adolscentne dobi, polno prenosive bolesti )

Muški faktor steriliteta

Nekada,u prošlosti, za sterilitet se smatrala odgovornom samo žena. Danas je opšte poznato da postoji i muški faktor steriliteta i to u oko 40%-50% slučajeva bračnog steriliteta .

Ispitivanje uzroka bračnog steriliteta započinjemo ginekološkim pregledom žene i pregledom sperme supruga. Ukoliko spermogram nije uredan supruga upućujemo urologu koji će ustanoviti da li postoje anatomski ili drugi problemi od strane genitourinarnog trakta.

Anatomske anomalije mogu biti sledeće: testisi nisu spušteni u skrotum, nepravilnosti položaja mokraćne cevi i mokraćnog otvora, ožiljci od ranijih upalnih procesa ili operacija, poremećaj vena testisa-varikokele, uvećanje prostate idr.

Problemi mogu biti i hormonskog porekla zbog poremećaja u funkciji hipotalamusa hipofize i testisa, što se dijagnostikuje određivanjem hormona u serumu.

Kod muškarca, isto kao i kod žene, uzrok steriliteta može biti psihičkog porekla a takođe i imunološkog porekla tzv.autoimunizacija, kada se traže autoimuna antitela u serumu i spontana aglutinacija spermatozoida .

Ispitivanje sperme podrazumeva pre svega spermogram, koji treba uvek da se vrši posle apstinencije od 2-4 dana / najčešće 3 dana / .

Normalan spermatologijski nalaz:

Volumen: 1-5ml ( prethodan stav 1,5-10,0 ml )

Boja: bijela ili žučkasta. Ocenjuje se jedan sat nakon ejakulacije.

Miris: Poput rogačeva ili kestenova cveta.

Ph vrednost: 7,2 do 7,8

Viskozitet: Viseća nit do 1,5cm i traje najduže 20 sekundi.

Motalitet( pokretljivost): Više od 50% pokretnih spermatozoida,ili 25% brzo napredujućih.

Likvefakcija: nakon ejakulacije semena plazma se odmah zgrušava a ugrušak se opet pretvara u tečnost( likvefakcija ) za 10-30 min. Ukoliko likvefakcija izostane ili je nepotpuna ili produžena to smanjuje plodnost jer spermatozoidi ostaju zarobljeni u ugrušku sperme.

Koncentracija spermatozoida : U jednom mililitru sperme treba da bude 20 ili više miliona spermatozoida .Prethodan stav je bio da je donja granica 40 miliona.

Oligospermija podrazumeva manje od 20 miliona spermatozoida u 1ml. sperme.

Astenospermja podrazumeva da je pokretno manje od 50% spermatozoida.

Nekrospermija označava postojanje samo mrtvih spermatozoida.

Morfologija ( izgled spermatozoida) je veoma značajna za procenu plodnosti muškarca. Smatra se da u ljudskoj spermi treba da bude više od 30% normalnih oblika.Do skoro se smatralo da treba da bude više od 50%.

Nenormalnosti morfologije nastaju kod infekcije,povišene temperature,testikularnog stresa I hormonskog poremećaja.

Nezreli oblici ne treba da prelaze 5%.

Nalaz izduženih oblika tzv “tapering forms” ukazuje često na varikokelu.

Leukociti u spermogramu ukazuju na potrebu bakteriološkog pregleda tzv. spermokultura,koja omogućuje identifikaciju bakterija i određivanje njihove osetljivosti na antibiotike.Posebno bih naglasila potrebu mikrobioloških pretraga na Hlamidiju ( Chlamydia trachomatis ) i mokoplasme ( Ureaplasma urealyticum I Mycoplasma hominis ), seksualno prenosive mikroorganizme koji mogu uzrokovati upale genitalnog trakta i žene i muškarca, a kao posledica može biti i neplodnost.

Pored spermograma potrebno je izvršiti I biohemijska ispitivanja sperme koja, pored ostalog ,uključuju i određivanje nivoa fruktoze koja ukazuje na aktivnost semenih vezikula, kao i limunske kiseline koja pokazuje aktivnost prostate. Da bi se imao detaljniji uvid u fertilnu sposobnost muškarca određuju se još i kisela i alkalna fosfataza, sijalinska kiselina, cink prostaglandini i dr.

Lečenje se sme provoditi samo nakon što se ustanovi uzrok neplodnosti. Treba voditi računa da leti ima manje spermatozoida u ejakulatu nego zimi. i da se u pravilu nikad ne radi samo jedan spermogram već najmanje tri uzorka u razmaku od tri do pet nedelja tokom tri meseca.

U slučaju azoospermije tj. potpunog odsustva spermatozoida u spermi indikovana je biopsija testisa koja ima za cilj da ispita na kom nivou je poremećaj zbog kojeg je došlo do azoospermije.

Lečenje zavisi od uzroka. Kod konzervativnog ( medikamentoznog ) lečenja treba uzeti u obzir da ciklus razvoja spermatozoida traje ukupno 90 dana ( spermatogeneza 76 dana i još je 14 dana potrebno da spermatozoid dođe do epididimisa ), te da se u skladu sa tim oderđuje i dužina terapije.

Hirurško lečenje neplodnosti muškarca se sprovodi u slučaju varikokele i začepljenja semevoda gde se mogu postići vrlo dobri rezultati, dok se u slučaju kriptorhizma bilo koji oblik operativne terapije (orhidoliza ili orhidopeksija) mora provesti najkasnije do desete godine života. Svako dugo čekanje dovodi do steriliteta, kada se uvek prvo mora pokušati sa konzervativnom terapijom.

U svakom slučaju treba sprovesti jedan određeni higijensko dijetetski režim: odmor, smanjiti upotrbu alkohola, duvana, lečiti,osnovnu bolest( dijabetes, gojaznost, cirozu), lečiti infekciju ukoliko postoje zapalenjske promene, sniženje lokalne temperature testisa odbacivanjem suviše tesnog rublja ili pantalona.

Ukoliko se ne uspe otkloniti uzrok dolazi u obzir vantelesna oplodnja. Ako se radi o azoospermiji / sperma bez spermatozoida / vantelesna oplodnja se izvrši spermatozoidima dobijenim punkcijom testisa.

ženski faktor steriliteta

KONTRACEPCIJA

KLIMAKTERIJUM