GINEKOLOŠKA ORDINACIJA „ dr TEGELTIJA“

                                                 SRBAC

                                                    

 

 

     NASLOVNICA

      O SAJTU

        USLUGE

                   KONTAKT

   PESME

 

 

 

 

 

HIPOKRATOVA ZAKLETVA

 

PREVENTIVNI GIN. PREGLED

 

NADZOR TRUDNOĆE

 

BRAČNI STERILITET

 

KONTRACEPCIJA

 

KLIMAKTERIJUM

(perimenopausa i

postmenopausa )

 

ADOLESCENCIJA

( ginekološki problemi dečje i adolescentne dobi, polno prenosive bolesti)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                              

       

 

 

 

 

 

 

 

IZMIRENJE

 

I kad te život bolno razočara,

I kad prestanu i želje i snovi:

Ono što nam vrati jedna suza stara,

Vredi jedan život neznani i novi.

 

Pamti što je prošlo,s puno vere neme,

Kroz sve dane dugih stradanja i mena:

Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme

Kad se živi samo još od uspomena.

 

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno-

Našto samo suze, našto boli samo?

I šta da ikad žali srce jadno,

Kada je sve naše, sve što osećamo!

 

 

(Iz knjige : Jovan Dučić-PESME )

 

 

 

 

 

 

 

 

JEDNE VEČERI U SUTON

 

Nebesa behu mutna i razdrta,

Studen u nemoj sobnoj polutami;

I dopiraše iz samotnog vrta

Muzika kiše. Mi smo bili sami.

 

Hujaše negde vetar oko vile

Pesmu o tuzi. I ja gledah tako

Na njenom čelu i licu od svile,

Gde mutno veče umire polako.

 

Mi besmo nemi; ali mi se čini

To veče da smo u čutanju dugom,

Samii i tužni u hladnoj tišini,

Svu povest srca rekli jedno drugom.

 

I tajne misli bolne I zloslutne,

I strah od patnja kojih nema više…

Slušajuć tako te večeri mutne

Vetrova pesmu I muziku kiše.

 

 

(Iz knjige: Jovan dučić-PESME)

                            

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ĆUTANJE

 

Ostale su strašne reči nerečene,

Samo tvoje oči,mirne kao tmina,

One su gledale i slušale mene;

Moj bol na tvom uhu pevaše tišina.

 

Kakva himna srca ta reč nerečena!

Ta reč što ne pozna bespuća i bludnje!

Kad tišina zbori mesto nas, reč njena

Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.

 

Ta blaga muzika ljubavi što ćuti,

Ima mir molitve u dubini duha:

Nikada se rečju laži ne pomuti,

Nit se glas poročni dirne našeg sluha,

 

Ideja u nemi kamen uvajana;

Vera sva u suzi što neće da kapi;

Ta zakletva što je u neznan čas dana;

I najviši zakon bola koji vapi.

 

 

( Iz knjge:Jovan Dučić-PESME)